Разлози за остављање пушења
Благодети
Благодети престанка пушења за организам су готово тренутне. Након само 20 минута од престанка пушења пулс се успорава, а после 12 сати ниво угљен-моноксида у крви пада на нормалне вредности. Током првих неколико недеља ваша циркулација и функција плућа се побољшавају, а током првих месеци кашаљ и отежано дисање се смањују. У року од 5–15 година ризик од можданог удара смањује се на ниво ризика који имају непушачи, стопа смртности од рака плућа је отприлике упола мања, а ризик од срчаних болести је као код непушача.
Престанком пушења бићете продуктивнији – а ваши предуслови за здрав, срећан и успешан живот постају далеко већи.
Штетност и последице пушења.
За разлику од благодети које остављање пушења пружа, наставак пушења има несагледиве последице по организам и квалитет живота. Употреба дувана у било ком облику уништава ваше здравље и проузрокује дуготрајне и тешке болести.
Употреба дувана и изложеност дуванском диму су водећи превентабилни фактори ризика за настанак бројних хроничних незаразних болести и узрок превремене смрти. Штетне материје из дуванског дима оштећују готово сваки орган у телу, што доводи до озбиљних здравствених проблема.
Никотин изазива зависност што отежава престанак пушења, док су бројне хемикалије присутне у дуванском диму канцерогене и токсичне.
Сваке године, више од 8 милиона људи умре због употребе дуванских и никотинских производа. Дувански и никотински производи такође могу бити смртоносни и за непушаче. На годишњем нивоу изложеност пасивном пушењу изазове до 1,2 милиона смртних случајева.
Поред здравствених, социјалних и економских последица, укључујући повећане трошкове лечења и смањену продуктивност на радном месту, производња и употреба дувана имају и штетне ефекте на животну средину.
Најчешће болести повезане са употребом дувана укључују: бројне малигне болести (карцином грла, уста, једњака, бешике и панкреаса), болести срца и крвних судова (атеросклероза, инфаркт миокарда, ангина пекторис и мождани удар), плућне болести (хронична опструктивна болест плућа, емфизем и хронични бронхитис) и дијабетес тип 2.
Састојци дуванског дима слабе имуни систем и такође повећавају ризик за очне болести попут катaракте и дегенерације жуте мрље, болести уста и зуба као што је запаљење десни, убрзавају губитак коштане масе, што може довести до остеопорозе и смањења густине костију.
Пушење негативно утиче на плодност код оба пола, код жена повећава ризик од компликација у трудноћи, као што су спонтани побачај, превремени порођај и ниска порођајна тежина новорођенчета. Жене које пуше чешће имају болне менструације и теже симптоме менопаузе. Код мушкараца пушење може довести до еректилне дисфункције и смањења продукције и квалитета сперматозоида.
Пушачи често имају гастроинтестиналне тегобе, као што су чир на желуцу, инфламаторну болест црева, повезану са грчевима у стомаку, упорном дијарејом, грозницом и ректалним крварењем.
Пушење је такође фактор ризика за деменцију и менталне проблеме, а пушачи са генетском предиспозицијом за аутоимуне болести имају повишен ризик за настанак неколико обољења, као што су реуматоидни артритис, бактеријски менингитис и постоперативне инфекције.
Дуван узрокује преко 20 врста рака и одговоран је за 25% свих смртних случајева од рака у свету. Познато је да најмање 70 хемијских материја из дувана и дуванског дима изазива рак.
Пушење и употреба бездимног дувана узрокују рак усне дупље, рак усана, грла (ждрела и гркљана) и једњака, а пушачи су у знатно већем ризику од развоја акутне мијелоидне леукемије; рака носних и параназалних синуса; рака дебелог црева, бубрега, јетре, панкреаса, желуца или јајника; и рака доњег уринарног тракта (укључујући бешику, уретер и бубрежну карлицу).
Неке студије су такође показале везу између пушења дувана и повећаног ризика од рака дојке, посебно међу тешким пушачима и женама које почињу да пуше пре прве трудноће.
Пушење изазива преко две трећине смртних случајева од рака плућа широм света.
Пушачи чешће имају проблеме услед неплодности. Остављањем пушења смањују се тешкоћа да се затрудни и вероватноћа да настану превремени порођаји и побачаји.
Дуван и никотин штете вашој беби. Коришћење дувана и изложеност дуванском диму у току трудноће повећава ризик за смрт фетуса. Жене које пуше или су изложене дуванском диму у току трудноће имају повећан ризик за настанак спонтаног побачаја.
Пушење може изазвати еректилну дисфункцију. Пушење ограничава проток крви, отежава ерекцију и смањује број сперматозоида код мушкараца.
Пушење узрокује многе очне болести које, ако се не лече, могу довести до трајног губитка вида. Код пушача се чешће него код непушача јавља старосна макуларна дегенерација, стање које резултира неповратним губитком вида.
Пушачи такође имају већи ризик од катаракте, замућења очног сочива које блокира светлост. Катаракта узрокује оштећење вида, а операција је једина опција за враћање вида.
Код одраслих пушача се чешће јавља губитак слуха.
Дуван поспешује стварање бора и прерано старење коже јер се троше протеини који кожи дају еластичност. Пушење дувана повећава ризик од развоја псоријазе, обољења коже које прате свраб и специфичне промене на кожи.
Дуван загађује животну средину. У дуванским опушцима се налазе опасне материје, као што је арсен, олово, никотин и формалдехид. Ове материје из бачених опушака одлазе у водене површине и земљиште.
Е-цигарете и загревани дувански производи могу да имају батерије које захтевају посебно одлагање, као што то захтевају и хемијске материје, паковања (дуванских производа) и друге неразградиве материје.
Дувански дим садржи три врсте гасова стаклене баште који загађују унутрашњу и спољашњу средину и то су: угљен-диоксид, метан и азотни оксиди. Цигарете су и даље важан узрок случајних пожара и њима изазваних смртних случајева.
