Шта треба да знате о дуванским и никотинским производима
Дуван (биљка Nicotiana tabacum) као главна комерцијална врста) је у употреби вековима и углавном користи се виду пушења, жвакања и ушмркавања. У дуванске производе спадају цигарете, цигаре, цигарилоси, дуван за луле, дуван за мотање, али и дуван за наргиле, разни бездимни дувански производи, дуван за жвакање, бидис и други. Без обзира на облик и начин употребе, сви дувански производи су опасни по здравље и доводе до зависности. У многим земљама, најчешће коришћени дувански производ су цигарете.
Штетне супстанце се налазе у свакој фази развоја дуванских производа, од почетка гајења биљке до производње дуванског производа. Сама биљка дувана садржи штетна једињења, укључујући никотин, који изазива јаку зависност, токсичне супстанце и нитрате пореклом из ђубрива. Дувански дим из цигарета садржи преко 7000 различитих хемијских једињења међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље као што су цијановодоник, угљен-моноксид или амонијак. Трећина ових једињења је пореклом из биљке дувана, а остала су продукти сагоревања и адитиви. Међу опасним једињењима је и око 70 материја које изазивају рак: арсеник, ароматични амини, бензен, кадмијум, формалдехид, полонијум, полициклични угљоводоници, винил хлорид и многи други.
Наргила је водена лула за пушење дувана који може бити натопљен меласом или медом и помешан са воћем и различитим аромама. Без обзира да ли користи дуван или друге мешавине, пушење наргиле има негативне ефекте на здравље. Заблуда је да коришћење наргиле не ствара зависност и да је мање штетно од пушења цигарета.
Сазнај више: https://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/ Nargile%20osnovne%20informacije.pdf
Електронске цигарете су уређаји који функционишу тако што се тзв. е-течност загрева путем батерије и претвара у аеросол који се потом удише. Због разлике у дизајну ови производи називају се системи за електронско допремање никотина (енглески electronic nicotine delivery systems (ENDS)). Уколико е-течност не садржи никотин онда се називају електронски безникотински системи (енглески ENNDS – electronic non nicotine delivery systems). Уобичајени назив за аеросол који се ослобађа приликом удисања и сам процес коришћења ових производа назива се вејп или вејпинг од енглеских речи „vape“ и „vaping“ Обично је е-течност раствор никотина уз додатак других супстанци као што су пропилен гликол, биљни глицерин и ароме.
У извештају Светске здравствене организације из 2014. године о електронским средствима за ослобађање никотина наводи се да постојећи докази показују да електронске цигарете представљају претњу по здравље адолесцената и фетусе трудница. У извештају се наводи да приликом коришћења електронских цигарета, људи у непосредној близини, бивају изложени никотину и другим материјама.
Никотин, без обзира на начин уношења у организам, изазива зависност, може имати штетне ефекте на трудноћу и допринети развоју болести срца и крвних судова. Истраживања показују негативне ефекте електронских цигарета на респираторни систем, систем органа за варење, срце и крвне судове и на имуни систем. Документовани су и случајеви тровања никотином и то случајна тровања или тровања услед злоупотребе или неадекватне употребе, а случајеви тровања забележени су и међу децом. Подаци из истраживања показују да употреба може довести до погоршања појединих већ постојећих обољења, али и да су штетни ефекти могући и код претходно здравих особа.
Загревани дувански производи (енгл. Heated tobacco products) су дувански производи код којих се помоћу електронског уређаја за загревање, дуван загрева на нижој температури од класичних цигарета. Дуван је у облику мање цигарете која се помоћу електронског уређаја за загревање загрева до температуре довољно високе (350оC) да произведе аеросол који корисник удише, али је температура испод оне која је потребна за потпуно сагоревање. Створени аеросол садржи никотин и друге хемикалије из дувана и често ароме. Како се ради о дуванским производима, продаја малолетним лицима и њихово рекламирање су забрањени. Разликују се од електронских цигарета јер загревањем дувана производе аеросол који садржи никотин и друге састојке дувана, док е-цигарете не садрже дуван већ користе течност за производњу аеросола (која у великом броју случајева садржи никотин). Без обзира на начин загревања ови производи садрже никотин који поред зависности представља врло штетну хемијску супстанцу која може оштетити мозак фетуса, а код особа у развоју и делове мозга који су одговорни за пажњу, учење, расположење и контролу импулса и довести до других штетних ефеката по здравље.
Запажања о штетним ефектима пушења и покушаји забране пушења забележени су још у XVII веку. Данас постоје бројни докази који показују да је пушење фактор ризика за многе хроничне незаразне болести. Ризик обољевања расте са дужином пушачког стажа и бројем попушених цигарета. Пушачи данас имају већи ризик за рак плућа него пушачи пре 50 година што се објашњава променама у дизајну и саставу цигарета. Да нема пушења, рак плућа, чији је главни узрочник пушење би био значајно ређи. Пушење је глобално на годишњем нивоу повезано са најмање седам милиона превремених смртних и 180 превремено изгубљених година услед инвалидности.
Прочитај више о болестима повезаним са употребом дувана https://ostavipusenje.rs/razlozi-za-ostavljanje-pusenja/
Дуван не делује штетно само на индивидуалном, него и на глобалном нивоу. Глобално, становници земаља са ниским и средњим приходима и особе са нижим примањима у већем проценту користе дуван и дуванске производе. Новац који би се могао издвојити за храну, образовање, културу троши се на дуван, што додатно доприноси неједнакостима. Поред тога, особе које користе дуван чешће оболевају од бројних болести, што доводи до повећаних издатака за здравствену заштиту.
Дуван негативно утиче и на животну средину. Последице по животну средину проистичу из гајења, производње и транспорта, али и загађења простора од задржаних честица дувана и отпада од употребљених дуванских и никотинских производа. Широм света, милиони тона отпада од амбалаже дуванских производа налазе се на депонијама, док опушци од цигарета чине највећи део отпада на плажама широм света. Поред тога, бројни пожари изазвани су пушењем, што додатно негативно утиче на животни средину.
Никотин је психоактивна супстанца у дуванским и никотинским производима која је одговорна за стварање зависности, односно то је супстанца због које корисници ових производа желе да наставe да пушe. Зависност се ствара комбинацијом неурохемијских и психолошких механизама.
Никотин спада у психоактивне супстанце којима се према једној од дефиниција сматрају супстанце која када се нађе у живом организму модификује једну или више функција организма и да након поновљене употребе доведе до психичке или физичке зависности. Многи пушачи не препознају пушење као болест зависности. Ова хемијска супстанца делује на многе ћелије људског организма, укључујући и Ваш мозак. Зависност је дефинисана као болест мозга и болест понашања.
Међународна статистичка класификација болести и сродних здравствених проблема у групи препознаје ову зависност под дијагнозом Душевни поремећаји и поремећаји понашања узроковани употребом дувана.
Када преко органа за дисање никотин уђе у крвоток, брзо доспева до свих органа и ткива, укључујући и централни нервни систем, као и до нерођене бебе код трудница. Додавањем амонијака у дуван, време које је потребно никотину да делује на централни нервни систем се скраћује на 3-4 секунде. Поред тога, истраживања показују да се додавањем других супстанци као што су супстанце које утичу на проширење дисајних путева (бронходилататори) олакшава се пролазак дуванског дима кроз плућа и повећава концентрација никотина у мозгу, док се додавањем других супстанци може олакшати удисање дима и стварање супстанци које појачавају ефекат никотина и стварање зависности.
Никотин се у мозгу везује за тзв. никотинске рецепторе који ослобађају хормон среће и задовољства. Након само три удаха дуванског дима 75% никотинских рецептора буде заузето никотином.
Највећу концентрацију у крви никотин постиже већ после пар минута од конзумирања, након чега концентрација постепено опада у наредна два сата. Због тога пушач често има жудњу да попуши цигарету како би одржао ниво никотина у крви. Механизми дејства никотина су сложени. Никотин своје дејство испољава преко рецептора који се налазе у мозгу, а када је већина ових рецептора заузета, присуство никотина изазива додатну стимулацију за стварање нових рецептора чиме се стварају зависност, толеранција и јака жеља за никотином.
Људско тело и мозак се веома брзо навикну на никотин, а код деце и младих много брже него код одраслих особа. Код деце и адолесцената, никотин може утицати на развој мозга и оштетити делове мозга одговорне за пажњу, учење, расположење и контролу импулса. Код већих доза никотина долази до раздражљивости, анксиозности, повишеног крвног притиска, убрзаног лупања срца, појачано лучење пљувачке, мучнине, бледила, знојења, тремора, а могућ је и колапс.
Дувански дим из околине (Secondhand smoke) је комбинација дима из запаљене цигарете и дима који издахну пушачи. Дувански дим из околине садржи преко 7000 хемијских састојака, од којих је неколико стотина токсично, а за око 70 је доказано да су канцерогени.
Удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца, крви и читавог васкуларног система те повећава ризик оболевања од рака плућа и код одраслих особа које никада нису пушиле. Дувански дим изазива озбиљне здравствене проблеме код деце. Деца пушача се чешће разболевају, њихова плућа се развијају спорије и она чешће оболевају од бронхитиса, пнеумоније и инфекције уха.
Сазнај више
https://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/Uticaj%20duvanskog%20dima%20iz%20okoline.pdf
„Задржани дувански дим” представља резидуе загађивача из дуванског дима који се задржавају на површинама и у прашини након пушења дувана. Ради се о честицама из дуванског дима које приањају за површине, a не о дуванском диму у ужем смислу речи. Ова једињења задржавају се на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. дуго након попушене цигарете или другог дувана. Проветравање, климатизација и отварање прозора не могу да елиминишу „задржани дувански дим”.
Сазнај више: https://www.batut.org.rs/download/izdvajamo/duvan/ Fact%20Sheet%20%20Zadr%C5%BEani%20duvanski%20dim.pdf
